Važnost Planiranja Ciljeva
U tekstu Kako da ostvarite bilo koji cilj za godinu dana? (pročitajte prvo taj post) dao sam vam savet:
Kad postavite sebi cilj treba da napravite i strategiju stizanja do cilja – PLAN. Za ostvarenje bilo kog cilja koji sebi postavite najvažnije je sledeće:
- Jasnoća cilja
- Jasan PLAN kako da dodjete do cilja
- Dnevna rutina
- Uklanjanje emotivnog naboja (PeatMetoda.com)
Prvu i treću stavku sa ove liste sam već obradio, preći ćemo sada na ovu najvažniju:
Kako napraviti jasan plan ostvarenja cilja?
Ovo bi bilo kratko, sažeto uputstvo: Napravite PLAN za ostvarenje svakog svog pojedinačnog cilja. Ovo je najvažniji deo. Dajte sebi vremena da napravite detaljan plan. Listu potciljeva, odnosno manjih koraka koje trebate da uradite kako biste ostvarili glavni cilj. Hronološki uredite svoj plan. Kojim ćete redosledom šta od tih malih koraka činiti.
Često je najbolje da prvo načinite nekoliko malih koraka na putu ka cilju, pa zatim da predjete na pravljenje plana. Zasto je to tako? Ako ste barem malo perfekcionista, shvatićete to odmah. Pravljenje plana može da bude veliki napor. Nije poželjno izlagati se većem naporu na samom početku. Umesto toga, krenite malim (kaizen) koracima napred.
Podsećajte sebe svakog dana na svoj cilj i uradite jedan mali, mikro korak da mu se približite. Ti mali koraci u početku mogu biti haotični, ali nema veze. Bitno je da pokrenete sebe. Ako svakog dana učinite bar jedan mikro korak da biste prišli svom cilju, posle kratkog vremena pokrenuće se nešto u vama. Cilj više neće biti apstraktna misao u vašoj glavi. Konkretizovali ste ga, stavili ga u fokus i krećete se ka njemu.
Ako činite ovo svakodnevno, primetićete veliki priliv energije. Uz to, plan ce početi da se pojavljuje sam od sebe. Ako ste ovo radili 15 dana, primetili ste već da je ponešto od onoga što ste činili nepotrebno. Da je nešto drugo dobro. Već ste postali svesni nekih budućih puteva, a i mogućih stranputica. Susreli ste se sa stvarnošću, a ona je drugačija od onoga sto ste sanjarili.
Tek tada je vreme da počnete sa pravim planiranjem. Kako? Odgovorite na sledeća pitanja i napravite spiskove svojih odgovora. Kasnije ćete srediti svoje odgovore u logicnu celinu – plan mog puta ka cilju.
Pitanja koja će vam pomoći u kreiranju vašeg PLANA:
Trebaće vam dosta papira. Nabavite 20-30 listova A4 i olovke, poželjno u više boja. Dok odgovarate na pitanja ne razmišljajte o redosledu. To ćete srediti kasnije. Samo “bacajte” odgovore na papir. Kasnije ćete sve to, sa redosledom koji sami odredite, prebaciti u svesku.
1: Šta sve treba da uradim?
Napravite listu potciljeva. Koje sve manje ciljeve treba da ostvarite da biste stigli do glavnog cilja? Spisak konkretnih aktivnosti koje treba da preduzmete. Ovo je najvažnija lista. Prvo uradite ovo, pa potom predjite na ostale stavke.
2: Kako sve to treba da uradim?
Uzimajte jedan po jedan korak sa prve liste i odredite kvalitet rada za svaki od njih. Nisu svi zadaci podjednako važni. Neke od njih je dovoljno samo uraditi, dok nekima treba posvetiti vise vremena i pažnje. Nemojte da “cepidlačite” tamo gde to nije potrebno, niti da “otaljavate” tamo gde je bitan visok kvalitet.
3: Kakav treba da budem da bih sve ovo dobro uradio?
Koje osobine ličnosti su mi potrebne za svaki od pojedinih koraka? Koji identiteti? Kakva osoba treba da budem da to uspešno obavim? Pogledajte svaki pojedinačni korak sa prve dve liste pa odredite kakvo vam je mentalno-emotivno stanje potrebno za svaki pojedinačni zadatak.
4: Kada sve to mogu da obavim?
Ovde dolazimo do tajm menadžmenta, pravljenja redosleda zadataka. Za početak, morate da “stvorite” vreme koje vam je potrebno za rad na cilju. Prvo napravite spisak aktivnosti u kojima vam vreme “curi”. Moraćete da se odreknete nečega nevažnog da biste stekli vreme za ostvarenje nečega važnog. Kada odredite aktivnosti kojih cete se odreći, napravite jasan raspored aktivnosti u vremenu. Taj plan će se menjati u skladu sa okolnostima, ali bolje je imati bilo kakav plan nego nikakav (šahovska poslovica).
5: Gde sve to mogu da obavim?
Zavisno od cilja, možda ćete sve raditi za vašim radnim stolom, ali svakako ćete neke od zadataka morati da obavite na nekim specifičnim mestima. Koja su to mesta, pobrojte ih za svaki od potciljeva.
6: S kim to mogu da obavim?
Za svaki od potciljeva odredite od koga ćete zatražiti pomoć ili kome ćete platiti uslugu.
7: Šta imam u vezi cilja?
Pobrojte svoje sposobnosti, znanja i veštine, osobine ličnosti, uverenja i ponašanja koje imate i koje će vam pomoći u ostvarenju svakog pojedinačnog potcilja..
8: Šta nemam, a potrebno mi je?
Koje sposobnosti, znanja i veštine, osobine ličnosti, uverenja i ponašanja nemate, a potrebno je da ih steknete za ostvarenje svakog potcilja na putu ka cilju? Na raspolaganju vam je više PEAT tehnika koje će vam pomoći u tome.
9: Koje prepreke mogu da me očekuju na putu ka cilju?
Napravite listu prepreka na koje mozete naići prilikom ostvarenja svakog pojedinačnog manjeg koraka ka glavnom cilju. Sta ćete uraditi da rešite svaku od tih prepreka? Zapišite to. Život će vam, naravno, donositi i prepreke koje niste predvideli. O tom potom, važno je da pokušate da predvidite sve što vam se može desiti.
10: Kako da ne sabotiram sebe? “Last but not least”.
Poslednja karika u nizu, ali mozda najznačajnija. Jer, samosabotaža je tihi mehanizam koji poništava svaki korak napred, pretvarajući sav uloženi trud u uzaludan posao. Bez rešavanja ovog unutrašnjeg konflikta, nijedan spoljni uspeh neće biti trajan. Da otkrijete sopstvene obrasce samosabotaže biće vam potrebno mnogo samoanalize i vrlo kreativno korišćenje PEAT tehnika.
Kao sto vidite, najvažniji je korak 1:
Šta sve treba da uradim? Kad napravite spisak svega što treba da uradite – listu potciljeva – odgovorite na pitanja 2-10 za svaki pojedinačni potcilj.
Ova pitanja vam pomažu da steknete jasnoću. A ta jasnoća je ona glavna polovina celog posla.
Kad budete napravili listu potciljeva i odgovorili na sva pitanja u vezi svakog od njih, videćete da će biti potrebno da i neke od tih potciljeva pretvorite u manje korake, potciljeve potciljeva.
Vaši odgovori ne moraju biti savršeni. Mnogo toga će se vremenom menjati.
Život je kao šahovska partija. Vi ste jedan igrač, život je vaš protivnik. Napravite plan, odigrajte najbolji potez koji proizilazi iz tog plana, još danas. Život će odgovoriti na vaš potez. U skladu sa tim odgovorom tražite sledeći dobar potez. Ponekad ćete morati da korigujete svoj plan. Ništa strašno. Mora da postoji ta fleksibilnost. Stvari ne moraju da idu baš kako ste vi to zamislili.
Dosadiću i vrapcima. ali…
Plan vam je potreban prvenstveno radi jasnoće. Da vama bude jasno šta vas sve očekuje na putu ka cilju. Bez jasnog “nacrtanog” plana lutaćete u magli. Sa planom stičete jasnoću.
Jasnoća je pola uspeha. Stvari odlažemo, ne toliko zbog lenjosti. već prvenstveno zato što nam nije jasno šta je sledeće što treba da uradimo. Kad imamo jasnu sliku svega što treba uraditi, mnogo nam je lakše da odredimo prvi sledeći mali korak.
Kroz život ne skačemo, vec koračamo. Svaki učinjeni mali korak daje vam motivaciju da nastavite dalje. Ako svakodnevno činite male korake ka svojim ciljevima, ubrzo ćete osetiti kako se stvara momentum (zamah) – sila inercije koja vas gura napred. Ti mali uspesi se sabiraju i transformišu postepen napredak u nezaustavljivu silu, čineći da ostvarujete ciljeve na lak način, bez ulaganja ikakvog svesnog napora.
