Kako da vi kontrolišete svoje porive, a ne oni vas? Da počnemo sa nekoliko pitanja i odgovora na njih.
Šta je to što vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve? Svakako, to što ne radite, ili ne radite dovoljno na svojim ciljevima.
Zašto ne radite na svojim ciljevima? Zbog male nelagodnosti koja se javlja kad pomislite na rad na svom cilju.
Šta radite umesto toga?
Ta mala nelagodnost vas muči i traži da bude uklonjena. Najbrži i najlakši nacin da to učinite je mala doza dopamina. Odete na Fejsbuk da vidite da li vam je neko pisao ili vas pominjao u komentarima. Vidite da nije ali vam nešto drugo privuče pažnju. I uskoro uhvatite sebe u beskrajnom skrolovanju. Postanete nervozni zbog toga, a to je opet nelagoda koje se treba rešiti. Zatvarate fejsbuk i na pitanje koje ce vam se neminovno javiti u glavi: Šta bih sada mogao da radim? najednom osetite glad. Iako ste jeli pre samo 2 sata. Ipak odete do frižidera da nesto gricnete. Zatim se zavalite u fotelju i uključite TV da vidite šta se desava u svetu. I tako unedogled.
Šta ste u stvari učinili?
Prepustili ste se svojim porivima i dopustili im da oni gospodare vašim životom. Umesto da vi sami upravljate svojim životom. prepustili ste upravljač autopilotu – podsvesti.
Šta su porivi i zašto oni tako snažno utiču na nas?
Koliko puta ste našli sebe u situaciji da radite nešto što znate da nije dobro za vas? Ako ste sebe ikada uhvatili u šablonu kakav sam gore opisao ili sličnom, znajte da ste bili u vlasti svojih poriva. Porivi deluju kao da dolaze niotkuda, ali oni imaju tačno odredjenu genezu. Iako razum govori da bismo trebali doneti bolji izbor, nešto nas vuče ka onome što dugoročno ne doprinosi našem blagostanju. Zašto se ovo dešava?
Porivi su nesvesni obrasci ponašanja
Porivi su često automatske reakcije, usađene duboko u našu psihu. Neki od njih su rezultat navika, dok su drugi povezani sa emocijama poput stresa, anksioznosti ili dosade. Kada osećamo nelagodnost, naš mozak traži brzo rešenje – nešto što će nam trenutno pružiti olakšanje, čak i ako znamo da će posledice biti negativne.
Hemija mozga i porivi
Naše odluke često su vođene hemijskim procesima u mozgu. Kada činimo nešto prijatno, čak i ako je to nezdravo, naš mozak oslobađa dopamin – hormon sreće. Ovo stvara začarani krug u kojem se sve više okrećemo kratkoročnim zadovoljstvima, čak i kada dugoročno trpimo posledice.
Kako prepoznati i kontrolisati porive?
Prepoznavanje poriva prvi je korak ka njihovom prevazilaženju. Kada osvestimo šta nas tera da posegnemo za nečim što nam nije korisno, lakše ćemo se osloboditi te potrebe.
Ako pitate psihologa ili lajf kouča oni bi vam svakako dali neke savete kako da se nosite sa porivima. Evo nekih takvih saveta:
- Zastanite pre nego što reagujete – Kada osetite poriv, pokušajte da se zaustavite i osvestite osećaj. Postavite sebi pitanje: „Da li mi ovo zaista treba?“
- Pronađite okidače – Obratite pažnju na situacije koje pokreću vaše nesvesne radnje. Da li je to stres? Dosada? Umor?
- Zamenite lošu naviku boljom – Umesto da posegnete za telefonom svaki put kada ste anksiozni, probajte kratku šetnju ili disanje.
- Vežbajte svesnost (mindfulness) – Pokušajte da budete prisutni u trenutku i svesni svojih misli i osećanja bez prosuđivanja. Svesnost vam može pomoći da bolje razumete poriv i ne reagujete automatski.
- Koristite tehniku „10 minuta pauze“ – Kada osetite snažan poriv, dajte sebi 10 minuta pre nego što reagujete. Često će želja oslabiti ili nestati.
- Vodite dnevnik poriva – Beleženje trenutaka kada osećate poriv može vam pomoći da uočite obrasce i pronađete efikasnije načine za kontrolu.
- Postavite fizičke prepreke – Ako imate problem sa nesvesnim impulsima (npr. često uzimate telefon), ostavite ga u drugoj sobi ili koristite aplikacije za kontrolu vremena.
- Usmerite energiju na nešto konstruktivno – Kreativne aktivnosti, sport ili učenje novih veština mogu pomoći da preusmerite pažnju sa poriva na nešto produktivno.
- Praktikujte duboko disanje ili meditaciju – Tehnike opuštanja mogu vam pomoći da se smirite i donesete svesnu odluku umesto impulsivne reakcije
Svaki od ovih saveta ima smisla. Svakako cete videti poboljšanja ako primenjujete neke od njih ili sve. Ali svi oni imaju nesto zajedničko sto se moze protumačiti kao mana.
Ostaju na površini. Ne leče uzrok vec posledicu.
Kao što rekosmo, porivima podležemo zbog osećaja neprijatnosti, nelagode. Da bismo potisnuli tu nelagodnost, mi tražimo male doze dopamina, koje dobijamo popuštajući porivima. Svi gore navedeni saveti, osim možda vežbi disanja i meditacije, ništa ne čine da nas oslobode tog unutrašnjeg nemira.
Meditacija, mindfulness i vezbe disanja mogu pomoći da se oslobodite poriva na neko kraće vreme. One vas privremeno uvode u stanje mira ali njihovo dejstvo brzo prodje. Kad se upletete u dnevne aktivnosti ponovo će se javiti nemir. Neminovno.
Na pisanje ovog članka navelo me je nedavno iskustvo koje sam imao sa čovekom koji je imao problem sa jednim porivom, a da toga nije ni bio svestan. Opisaću o kakvom se problemu radilo i kako smo ga rešili.
Njegov problem je bila kladionica.
Da se razumemo, on nije neko ko je trošio basnoslovne svote na pogadjanje rezultata fudbalskih utakmica. Kladio se na male sume. “Više sam se igrao” kaže on. Nije bio ni na dobitku ni na gubitku. Vrteo se oko nule. Malo izgubi pa malo dobije. Primetio sam da se ponosi time što je jedan od retkih koji nije na gubitku kad je u pitanju kladionica.
Javio mi se za PEAT zbog drugih problema, na kojima smo takodje uspešno radili i ovaj “problemčić” je smatrao za nešto što nije vredno pažnje.
Nevolja je bila samo u tome sto je on trošio mnogo vremena, često vise sati dnevno, na analize statistika koje su mu pomagale da pronadje dobitne kombinacije. Za to vreme bio je nervozan sto ne uspeva da uradi ono što bi mu stvarno donelo neku korist. Odlagao je važne stvari zbog nedostatka vremena.
Kad sam mu ukazao na to da bi sate koje uzalud utroši na nešto što mu ne donosi nikakvu korist mogao da upotrebi za ono sto mu je zaista važno,
njegova prva reakcija je bila: “Ali ovo mi je zanimljivo, a ono drugo dosadno. A čovek mora sebi da priušti i poneko zadovoljstvo”. To mi je dalo ideju. Posle kraćeg razgovora shvatio je da ga to “zadovoljstvo” u stvari pravi uzrok njegove nervoze i nedostatka vremena… i da ga to skupo košta. Tada sam mu predložio da uradimo dva kratka procesa.
Pristao je. Trajalo je manje od 20 minuta.
Na kladjenje smo “nakalemili” osecaj nevažnosti, a na korisne aktivnosti koje je izbegavao ono prijatno uzbudjenje koje je imao prateći rezultate utakmica sa svojih tiketa.
Rezultat našeg rada je prevazišao moja očekivanja. Kladjenje je za njega postalo bezvredna aktivnost. Iste večeri je napravio plan rada za sutrasnji dan (todo listu). Sutradan je, kako sam kaže, po prvi put u životu, završio sve stavke sa svoje liste i usput obavio jos nekoliko važnih poslova. Tako se nastavilo i narednih dana.
Posle nekih 7 dana pitao sam ga da li ga ponekad ponovo zakopka kladjenje. Kroz smeh je odgovorio: “Kladionica? A šta to beše?”
Sve što mu je smetalo bio je nagomilani emotivni naboj koji se izražavao kao dosada kad su u pitanju važne stvari koje treba da uradi. A s druge strane, kao prijatno uzbudjenje prilikom sastavljanja tiketa. Kao što vidite, emotivni naboj nisu samo neželjena emotivna stanja, u toj kategoriji mogu biti i ona koja su naizgled pozitivna.
Zaključili biste da je PEAT univerzalni lek za porive?
Nije baš tako, nema univerzalnih lekova.
Dogovorio sam se sa junakom ove priče da na svakih 7 dana vidimo šta je sa problemom na kome smo radili i porivima uopšte. Posle prvih 7 dana dobio sam odgovor koji sam vec pomenuo: Kladionica, a šta to beše. Nakon druge sedmice rekao mi je da mu je volja za obavljanje vaznih stvari malo splasnula, (u medjuvremenu je većinu toga već obavio) ali da se za sve vreme nije logovao na kladionicu, niti ga to trenutno uopšte zanima. Posle 3 nedelje rekao mi je da su se pojavili neki novi porivi ali da ga ne muče previse. Svestan je da je to poriv, udovolji mu nakratko, ali se brzo vraća “pametnijim” aktivnostima. Tek ćemo videti kako će sve to izgledati posle 28 dana i kasnije.
Tu nema ničeg čudnog. Tokom procesa koje smo radili napravili smo “rupu” u podsvesti. Uklonili smo poriv i na njegovom mestu je ostao prazan prostor. Podsvest ili Ego (to je jedno te isto) ima potrebu da zakrpi tu rupu. I u tome uspeva nakon nekog vremena. On je kao mačka, kako god da ga bacite, dočeka se na noge.
Stvar je u svesnosti.
Kad ste uklonili jedan poriv pojaviće se neki drugi na njegovom mestu. Npr. poznajem coveka koji je prekinuo sa pušenjem ali je počeo da pije koka kolu. I ubrzo došao do enormnih količina. Kad je toga postao svestan, rešio je problem (bez Peata) tako sto je odlucio da na svaku popijenu kokakolu časti sebe jednim švepsom. Ubrzo je prekinuo i sa jednim i sa drugim. Da li se kasnije pojavilo nesto treće? Ne znam, ali gotovo sam siguran da jeste.
Svaki PEAT proces vodi nas “samo” do veće svesnosti. Svesnost je ta koja stvarno leči. PEAT tehnike su samo alat da se do nje dodje.
Porivi su deo ljudske prirode, ali nisu neizbežna sudbina.
Kada ih prepoznamo i razumemo, možemo ih usmeriti ka zdravijim i produktivnijim izborima. Kad postanemo svesni svojih poriva vec smo na dobrom putu da steknemo kontrolu nad njima. Kad uklonimo emotivni naboj koji stoji iza poriva, oslobadjamo se prisile.
Sledeći put kada osetite neodoljivu potrebu da uradite nešto za šta zasigurno znate da nije dobro za vas, zastanite i zapitajte se – da li ovo vodi ka onome što zaista želim?
Ako vam zatreba pomoć u tome, javite se za besplatan konsultativni razgovor!
