Da li je bolje imati osećaj niže ili više vrednosti u odnosu na bilo koga drugog?
Kad biste morali da birate, koju od ove dve opcije biste izabrali?
Verujem da bi većina ljudi na oba pitanja odgovorili sa: Osećaj više vrednosti.
Osvešćeniji pojedinci bi na prvo pitanje odgovorili da nije dobro ni jedno ni drugo. Nismo ni bolji ni lošiji od drugih ljudi, takvi smo kakvi smo. A i drugi su takvi kakvi su.
Ali bi mnogi od tih osvešćenih pojedinaca ipak izabrali osećaj više vrednosti kao bolju opciju, ako već moraju da biraju.
I pogrešili bi.
Ja bih recimo bez mnogo dvoumljenja izabrao nižu vrednost.
Zasto?
Zato što je “bliže izvoru”.
Objasniću… Osećaj više vrednosti je UVEK potiskivanje sopstvenog osećaja niže vrednosti. Mnogo toga u životu radimo da bi kompenzovali osećaj niže vrednosti koji duboko u sebi osećamo. Završavamo fakultete, napredujemo u karijeri, postajemo političari, pobedjujemo u šahu slabije od nas, bavimo se kriminalom.
Sve to nam daje osećaj “više vrednosti”. Imam diplomu. Bolji sam od kolega. Ja sam “neko” u odnosu na njih.
A da li smo razrešili kompleks koji je duboko u nama?
Tokom moje dugogodišnje PEAT karijere javljalo mi se puno ljudi sa kompleksom niže vrednosti, u nameri da razreše to svoje stanje i krenu dalje. Ali nikada mi se niko nije javio da bi kod sebe uklonio osećanje više vrednosti.
Oni jednostavno ne shvataju da imaju problem.
A prvi korak u razrešenju problema je da shvatite da imate problem.
Zaboravili su, postali nesvesni svog osećaja nize vrednosti, koji ih je naterao da prigrle osećaj da su vredniji od drugih.
Njima, nažalost, nema pomoći. Osim ako ih neka psihosomatska bolest ne natera da pogledaju dublje u sebe.
Trazeci lek za to sto ih je “iznenada napalo”, imaju sanse da osveste pravi uzrok problema koji vuku godinama, ako ne i decenijama.
