Jednostavno objašnjenje emocija iz rečnika Zorana Milivojevića
Cilj ovog pregleda nije da daje stroge psihološke definicije, već da ti pomogne da lakše prepoznaš:
Šta od ovoga često osećam? U kojim situacijama to osećam? Primeni PEAT metod na svaku od pojedinačnih kombinacija: emocija + situacija!
A
Anksioznost
Osećaj da je život ili situacija „prevelika” za tebe i da nećeš umeti da izađeš na kraj s tim. Često čovek ne zna tačno čega se plaši, ali oseća stalnu unutrašnju ugroženost.
Apatija
Duboka ravnodušnost prema životu, ljudima i stvarima. Kao da se unutra ugasio interes i ništa te stvarno ne dotiče.
B
Bes
Vrlo jaka ljutnja. Čovek deluje kao da gubi kontrolu, ali u osnovi i dalje postoji neka kontrola. Bes nije isto što i mržnja.
Beznadežnost
Osećaj da se ono čemu si se nadao ipak neće dogoditi. Kao da više nema izlaza ni pomoći.
Bezvrednost
Osećanje da ti kao osoba ne vrediš ništa. Teže je od inferiornosti, jer kod inferiornosti čovek ipak misli da vredi bar nešto.
D
Depresija
Duboko stanje u kome čovek oseća da je upropastio svoj život ili izgubio njegov smisao. U njoj se često mešaju krivica, očaj, samoprezir, anksioznost i tuga.
Divljenje
Osećanje prema nekome ko po tvom doživljaju ima izuzetne kvalitete i ispunjava tvoj ideal.
Dosada
Stanje u kome ništa ne ispunjava i ne pokreće. Nekad je problem u spoljašnjoj situaciji, a nekad čovek više ni ne zna šta zapravo želi.
Dužnost
Osećaj da nešto treba da uradiš jer je to ispravno, moralno ili odgovorno.
E
Euforija
Prejako, „naduvano” dobro raspoloženje koje nema realno pokriće u životnoj situaciji. Nije isto što i prava sreća.
F
Frustracija
Neprijatnost zato što si sprečen da ostvariš neku važnu želju. Prepreka može biti spoljašnja, ali i unutrašnja.
Furor / Gnev
Vrlo jak oblik mržnje. Važno je razlikovati ga od besa, koji je oblik ljutnje.
G
Gađenje
Odbijanje prema nečemu što doživljavaš kao prljavo, otrovno, pokvareno ili „nepodnošljivo”. Nekad je telesno, nekad psihološko.
Grižnja savesti
U običnom govoru to najčešće znači krivica. Ali ponekad iza toga stoji i dublje samokažnjavanje ili samoprezir.
I
Infantilna frustracija
Kod malog deteta osujećena želja ne doživljava se samo kao „nisam dobio šta hoću”, već kao „odbacili su me”.
Infantilna ljubomora
Rani, sirov oblik ljubomore, često pomešan s mržnjom i zavišću, naročito među decom.
Infantilna krivica
Dete ne razlikuje sebe od svog ponašanja, pa kaznu doživljava kao poruku da je loše i nevoljeno.
Infantilna tuga
Dečja tuga zbog gubitka bliske osobe, pomešana sa strahom da bez te osobe ne može da opstane.
Inferiornost / osećanje niže vrednosti
Osećanje da ti nedostaje neka važna ljudska vrednost. Čovek misli da ipak nešto vredi, ali manje nego što bi trebalo.
Iritiranost
Blaga, trajna nervoza zbog nečega što ti smeta, a što doživljavaš kao neizbežno ili kao nešto što „moraš da trpiš”.
Iznenađenje
Reakcija kada se ispostavi da je nešto drugačije od onoga što si očekivao. Može biti prijatno ili neprijatno.
K
Krivica
Osećanje da si uradio nešto pogrešno i time napravio štetu ili prekršio sopstvene moralne norme. Krivica govori da u tebi postoji savest i sistem vrednosti.
L
Ljubav
Duboko prijatno osećanje prema nekome ko ti je veoma vredan i koga doživljavaš kao deo svog intimnog sveta. Ljubav nije isto što i zaljubljenost.
Ljubav-navika
Ljubav koja se više ne oseća kao jaka prijatnost, ali se vidi po tome što gubitak te osobe jako boli. Nije ravnodušnost.
Ljubomora
Strah da ćeš izgubiti ljubav voljene osobe jer bi ona mogla zavoleti nekog trećeg. Ljubomora nije isto što i zavist.
Ljutnja
Osećanje da se neko nepravedno ponaša i ugrožava nešto tvoje važno. Ljutnja te pokreće da pokušaš da to promeniš.
M
Mortido
Želja za samouništenjem ili smrću. Može biti direktna ili skrivena kroz razne oblike samodestruktivnog ponašanja.
Mržnja
Osećanje prema osobi koju doživljavaš kao zlu i opasnu po tvoje najviše vrednosti. Mržnja vuče ka uništenju, za razliku od ljutnje koja vuče ka promeni.
N
Nada
Pasivno očekivanje da će se stvari ipak dobro završiti, iako nisu pod tvojom kontrolom.
Neodređeni strah / neodređena strepnja
Strah kome ne znaš jasan uzrok. Osećaš nelagodu i ugroženost, ali ne možeš tačno da kažeš od čega.
Neprihvaćenost
Osećaj da neko važan neće da te primi, uključi ili prihvati. To nije isto što i odbačenost.
Nostalgija
Tuga za nekim prošlim vremenom, mestom ili životnim periodom koji ti sada izgleda lepše nego sadašnjost.
O
Odbačenost
Osećanje da te je neko važan odbacio i prekinuo odnos jer smatra da s tobom nešto suštinski nije u redu.
Odgovornost
Unutrašnji osećaj da si dužan da brineš o nečemu ili nekome što smatraš „svojim”.
Očaj
Veoma teško stanje kad čovek zaključi da više nema nade za nešto suštinski važno. Često vodi u odustajanje i unutrašnji slom.
Olakšanje
Osećaj koji dolazi kada prestane neko neprijatno stanje. Kao kad opasnost prođe ili teret spadne s leđa.
Oprez
Blag strah koji te priprema da budeš pažljiv, da smanjiš rizik i da se zaštitiš.
Osećanje praznine
Unutrašnji doživljaj da si iznutra prazan, neispunjen i bez sadržaja. Liči na dosadu, ali je više vezan za odnos prema sebi nego prema svetu.
Osećanje smešnog
Prijatna reakcija na nešto neočekivano, duhovito i kreativno, dok ne ugrožava tvoje važne vrednosti.
P
Panika
Posebna vrsta straha u kojoj čovek ne zna kako da se spase pa reaguje haotično i dezorganizovano.
Ponos
Osećanje da nešto tvoje zaslužuje priznanje i odobravanje drugih. Često je povezano s tim kako te vide važni ljudi.
Poštovanje
Osećanje prema osobi čije kvalitete visoko ceniš. Za razliku od ljubavi, odnosi se više na određene osobine nego na celu osobu.
Poverenje
Osećanje da je neko dobronameran, pouzdan i odgovoran, pa možeš da se osloniš na njega.
Prezir
Osećanje prema nekome koga vidiš kao nedostojnog, niskog ili bez vrednosti. Za razliku od mržnje, ovde nema nužno želje da se drugi uništi.
Prkos / inat
Reakcija kada osećaš da neko svojim zahtevom ili stavom ponižava tvoj identitet, pa želiš da pokažeš da nisi ono što on misli.
Pseudosreća / lažna sreća
Dobro osećanje koje nije nastalo iz stvarnog ispunjenja nečeg važnog, već iz veštački ili neosnovano proizvedenog osećaja prijatnosti.
R
Radost
Osećanje da će se neka važna želja uskoro ostvariti. Kao sreća koja je već na vratima.
Radoznalost
Želja da otkriješ šta nešto zaista jeste. Ona te otvara ka upoznavanju sveta.
Ravnodušnost
Odsustvo i prijatnih i neprijatnih osećanja prema nečemu. Kad je prolazna, može biti obična indiferentnost; kad je duboka i trajna, prelazi u apatiju.
Razočaranje
Osećanje kada neko drugi ne postupi onako kako si se nadao ili očekivao, naročito kad ti je to bilo važno.
S
Samogađenje
Gađenje prema sebi ili nekom delu sopstvenog tela. Često je telesni izraz samoprezira.
Samoljubav
Zdravo osećanje da si vredan i dobar kao biće. Nije umišljenost, nego realno prihvatanje sebe.
Samoljutnja
Ljutnja na sebe zbog sopstvenog ponašanja. Može biti korisna ako vodi ka ispravci, a ne ka samouništavanju.
Samomržnja
Mržnja prema sebi. Tu osoba sebe doživljava kao zlu i može skliznuti u teško samokažnjavanje i samodestrukciju.
Samopoštovanje
Poštovanje prema sopstvenim kvalitetima. Odnosi se na delove tebe koje ceniš, ne nužno na celo biće.
Samopouzdanje / samouverenje
Uverenje da si sposoban, dobar i dovoljno stabilan da izađeš na kraj sa stvarima.
Samoprezir
Prezir prema sebi. Osećanje da si se pokazao nedostojnim kao biće. Često vodi u povlačenje, ponižavanje sebe i izolaciju.
Samosažaljenje
Tuga zbog sopstvenog gubitka, uz dodatni sloj žaljenja sebe. Može da uvećava i produžava bol.
Samosumnja
Sumnja u sebe: u svoju dobrotu, sposobnost ili istrajnost.
Samozadovoljstvo
Prijatno osećanje kad ispuniš neki svoj važan standard ili kriterijum.
Samozaljubljenost
Nerealno visoko mišljenje o sebi, zasnovano na idealizovanoj slici, a ne na stvarnim kvalitetima.
Saosećanje
Osećanje koje nastaje kada te dotakne tuđe osećanje. To je osnova ljudske bliskosti.
Sažaljenje
Saosećanje s tuđom patnjom, naročito s tuđom tugom.
Separacioni strah
Strah da ne možeš funkcionisati bez neke važne osobe. Kod male dece je prirodniji, kod zdravih odraslih može biti znak nezrelе vezanosti.
Seta
Blaga, tiha tuga.
Sigurnost
Osećanje da znaš kako stvari stoje i da možeš da se osloniš na sebe, druge ili okolnosti.
Srdžba
Drugi naziv za ljutnju.
Sreća
Osećanje kada se ostvari neka od tvojih najvećih želja ili potvrdi neka od tvojih najviših vrednosti.
Somatizovani strah
Kad se strah ne prepozna kao emocija, već se javlja kroz telo: stezanje, lupanje srca, mučninu, pritisak i slično.
Stid / sram
Strah od odbacivanja zato što misliš da si pred drugima ispao loš, nedovoljan ili neadekvatan.
Strah
Osnovno osećanje ugroženosti: nešto važno ti je u opasnosti, a ti ne veruješ da možeš uspešno da se odbraniš.
Strah od kazne
Strah od autoriteta i posledica koje mogu doći ako uradiš nešto zabranjeno. To je spoljašnja kontrola, pre unutrašnje savesti.
Strahopoštovanje
Nije pravo poštovanje, već strah pred nekim ko deluje moćno i kažnjavajuće.
Strepnja
Strah usmeren na budućnost. Nešto tek dolazi, a ti osećaš da te može preplaviti ili ugroziti.
Sviđanje
Prijatno osećanje prema nečemu što ti odgovara ili ti se dopada, ali što još ne doživljavaš kao „svoje”.
Sumnja
Osećaj da druga osoba možda nije dobra, sposobna ili dosledna. Može se odnositi i na sebe.
T
Trema
Strah od neke konkretne buduće situacije za koju procenjuješ da te prevazilazi, na primer javni nastup, ispit ili razgovor.
Tuga
Osećanje da si nepovratno izgubio nešto ili nekoga ko ti je bio vredan.
U
Usamljenost
Osećanje da nemaš s kim stvarno da podeliš sebe, svoja interesovanja ili svoje unutrašnje življenje.
Užas
Vrlo težak oblik straha kada čovek proceni da ne može pobeći opasnosti. Telo tada može da se „zaledi”.
Z
Zabrinutost
Blaga do srednja vrsta straha zbog moguće buduće opasnosti nad kojom nemaš dovoljno uvida ili kontrole.
Zadovoljstvo
Osećanje koje dolazi kada ostvariš neku važnu želju.
Zahvalnost
Toplo osećanje prema nekome ko ti je učinio nešto važno i ispunio neku značajnu želju.
Zaljubljenost
Idealizovana opsednutost drugom osobom. Nije isto što i ljubav, jer se često zasniva više na projekciji nego na realnom poznavanju.
Zavist
Osećanje da neko drugi ima nešto vredno što ti misliš da i tebi pripada ili da ga on ne zaslužuje više od tebe. Nije isto što i ljubomora.
Zaštićenost
Prijatno osećanje koje nastaje kada opasnost prođe ili kada te neko zaštiti od nje.
Želja
Unutrašnja težnja da nešto postigneš, dobiješ ili ostvariš. Mnoga druga osećanja nastaju upravo iz odnosa prema želji.
Kratka napomena za PEAT samoanalizu
Dok čitaš ovaj spisak, pitaj se:
- Koje emocije često osećam?
- Koje emocije mi je lako da priznam, a koje skrivam?
- Koje emocije me najviše vode u svakodnevnim situacijama?
- Da li ispod jedne emocije stoji neka dublja?
Na primer: ispod ljutnje strah, ispod zavisti inferiornost, ispod samoljutnje krivica, ispod ravnodušnosti potisnuta bol.
