Upravljanje emocijama: gde Mark Braket staje, a PEAT nastavlja
Knjiga Marka Braketa kod nas je prevedena kao „Upravljanje emocijama“, ali originalni naslov glasi Permission to Feel – „Dozvola da osećaš“.
Po mom mišljenju, originalni naslov mnogo bolje opisuje suštinu knjige.
Braket ne uči ljude kako da kontrolišu emocije. Naprotiv. Njegova osnovna poruka jeste da emocije ne treba potiskivati, već ih najpre razumeti. Tek kada sebi dozvolimo da ih osetimo, možemo da donesemo mudru odluku kako ćemo na njih odgovoriti.
To je jedna od najvažnijih poruka savremene psihologije.
Emocije nisu neprijatelji
Mnogi od nas odrasli su slušajući rečenice poput:
„Nemoj da plačeš.“
„Nemoj da se ljutiš.“
„Ne boj se.“
„Biće sve u redu.“
Naizgled dobronamerni saveti često nas uče da potiskujemo ono što osećamo. Problem je što potisnuta emocija ne nestaje. Ona ostaje u nama i nastavlja da utiče na naše ponašanje, odnose i odluke.
Braket zato naglašava da emocije nisu nešto protiv čega treba da se borimo. One su informacije.
Kao što fizički bol govori da nešto nije u redu sa telom, tako emocija govori da je nešto važno u našem unutrašnjem svetu.
RULER – pet koraka emocionalne inteligencije
Cela knjiga zasniva se na modelu koji autor naziva RULER.
Prvi korak je prepoznati emociju. Većina ljudi ume samo da kaže: „Loše sam.“ Međutim, da li je to tuga, razočaranje, frustracija, usamljenost, stid ili strah? Sve su to različita emocionalna stanja.
Drugi korak je razumevanje emocije. Svaka emocija ima svoj uzrok. Umesto pitanja: „Kako da je uklonim?“, Braket predlaže pitanje: „Zašto se pojavila? Šta pokušava da mi kaže?“
Treći korak je precizno imenovanje emocije. Što bogatiji emocionalni rečnik imamo, lakše razumemo sopstvena iskustva. Razlika između zabrinutosti, nervoze, anksioznosti i panike nije samo u intenzitetu, već često i u uzroku.
Četvrti korak je izražavanje emocije na primeren način. Nije isto reći: „Povredilo me je to što si uradio“ i vikati ili vređati drugu osobu.
Tek peti korak jeste regulacija emocija. Braket smatra da većina ljudi pokušava upravo odavde da počne. Međutim, ne možemo uspešno regulisati nešto što prethodno nismo ni prepoznali ni razumeli.
Mood Meter – jednostavna mapa emocija
Jedan od najpoznatijih alata iz knjige jeste tzv. Mood Meter.
Autor deli emocije prema dve dimenzije.
Prva je nivo energije – visok ili nizak.
Druga je doživljaj emocije – prijatan ili neprijatan.
Tako nastaju četiri osnovna emocionalna područja.
Žuti kvadrant predstavlja prijatne emocije visoke energije, poput radosti, entuzijazma i inspiracije.
Zeleni predstavlja prijatne emocije niske energije – mir, opuštenost i zadovoljstvo.
Crveni obuhvata neprijatne emocije visoke energije, kao što su bes, frustracija i panika.
Plavi predstavlja neprijatne emocije niske energije – tugu, bezvoljnost i usamljenost.
Važna poruka ovog modela jeste da nijedan kvadrant nije „pogrešan“. Sve emocije imaju svoju funkciju.
Meta-Moment
Braket opisuje i tehniku koju naziva Meta-Moment.
Kada nas neka situacija emocionalno preplavi, umesto impulsivne reakcije potrebno je napraviti kratku pauzu.
Udahnuti.
Setiti se kakva osoba želimo da budemo.
Tek onda odgovoriti.
To je praktična primena stare ideje da između spoljnog događaja i naše reakcije postoji prostor u kome možemo da biramo.
Gde Braket staje
Sve ovo predstavlja ogroman doprinos razumevanju emocija.
Braket nas uči emocionalnoj pismenosti.
Uči nas da emocije nisu neprijatelji.
Da ih ne treba potiskivati.
Da ih treba razumeti.
Međutim, postavlja se jedno sasvim praktično pitanje Šta ako:
- Neprijatna emocija ne prolazi?
- Veoma dobro razumem svoj strah, a on je i dalje prisutan?
- Znam zašto imam fobiju od lifta ili javnog nastupa, ali mi srce i dalje lupa svaki put kada se nađem u toj situaciji?
- Razumem svoju anksioznost, ali ona i dalje upravlja mojim životom?
Tu, po mom mišljenju, Braketova knjiga završava.
Gde PEAT počinje
PEAT Metoda polazi iz nešto drugačije perspektive.
Cilj nije upravljanje emocijama. Niti njihova kontrola. Nije čak ni njihovo prihvatanje kao trajnog životnog saputnika.
Cilj je razrešenje neprijatnih emocija kada više nemaju korisnu funkciju.
Važno je naglasiti da PEAT ne pokušava da ukloni sve emocije.
Naprotiv.
Strah koji se spontano pojavi kada u šumi sretnemo medveda potpuno je prirodan i koristan. On povećava šanse za preživljavanje.
Ali strah od lifta, pauka, vožnje avionom ili javnog nastupa obično nije primerena reakcija na stvarnu opasnost.
To su emocionalni obrasci koji su ostali aktivni i onda kada za njih više nema realnog razloga. PEAT upravo sa njima radi. Kroz svesno suočavanje sa emocijom, bez potiskivanja i bez bežanja od nje, emocionalni naboj se postepeno prazni.
Ne učimo čoveka da trpi emociju, da je kontroliše ili prikriva.
Vodimo ga kroz proces svesnog suočavanja sa emocijom, sve dok ona ne izgubi svoju snagu i spontano ne pređe u neutralno ili prijatno stanje.
U početku to se radi uz vođenje od strane PEAT trenera ili procesora. Kasnije, kada osoba nauči tehniku, iste principe može primenjivati i sama na sebi kad god se pojavi neka neprijatna emocija koja više nema korisnu funkciju.
Emocije ostaju – patnja nestaje
Ovde postoji jedna veoma važna razlika. PEAT ne uklanja čovekovu sposobnost da oseća. On uklanja nepotrebni emocionalni naboj.Uklanja patnju.
Kada postoji stvarna opasnost, emocija će se prirodno pojaviti. Ali kada opasnost ne postoji, nema razloga da telo i dalje reaguje kao da postoji.
Čovek tada ne postaje hladan ili ravnodušan. Naprotiv. Postaje slobodniji. Njegove emocije počinju da odgovaraju sadašnjoj situaciji, umesto da budu automatska reakcija koju određuju iskustva iz prošlosti.
Dva pristupa koja se dopunjuju
Zbog toga ne vidim Braketov rad i PEAT kao suprotstavljene pristupe. Naprotiv. Braket nas uči da razumemo emocije.
PEAT nas uči kako da razrešimo one koje nas nepotrebno opterećuju.
Braket razvija emocionalnu inteligenciju.
PEAT razvija emocionalnu slobodu.
Zaključak
Mark Braket učinio je veliku stvar skrećući pažnju na važnost emocija i pokazujući da ih ne treba potiskivati niti se zbog njih stideti.
Njegova knjiga može pomoći milionima ljudi da bolje razumeju sebe i druge.
Međutim, kada dođemo do pitanja kako trajno promeniti neželjeno emocionalno stanje, knjiga ostaje uglavnom na nivou razumevanja, prihvatanja i regulacije.
Ne nudi konkretne tehnike koje bi dovele do razrešenja emocionalnog naboja.
Tu, po mom mišljenju, počinje prostor u kome PEAT Metoda daje ono što Braketova knjiga ne daje.
Ne samo razumevanje emocija.
Već i praktičan način da se neprijatne emocije, kada više nemaju svoju svrhu, kroz svesno suočavanje razreše i prestanu da upravljaju našim životom.
